Krvava Luna je obasjavala njeno uplakano lice...prošlo je mnogo dugih noći kako nije spavala. Mislila je samo na njega, na obožavanog čoveka za kojeg je živela. Videla ga je sasvim slučajno, jedne blage noći, dok je ista Luna obasjavala prozore njene odaje...bio je samo sena u daljini koja se pretvorila u najlepše i najmilije biće koje su njene mlade oči ikad videle.
Ali, taj Bog Sunca, zabave i muške lepote nije dolazio svake noći da bi video nju. Njegovo srce nije kucalo zbog nje, već zbog druge žene, njene sestre...Od tada svoje dane je provodila u zatamnjenim odajama tugujući nad svojom sudbinom, ali sa čežnjom je dozivala Noć, jer je njen voljeni tada dolazio...
Klitija je živela iz dana u dan sama i odvojena od vspoljnog sveta, ne gubeći nadu. Čeznula je i iščekivala dolazak voljenog Apolona u njene odaje. Ali on je svake noći svoju ljubav poklanjao njenoj sestri Leukoteji...I odjednom, bez upozorenja, mržnja zameni ljubav i Klitija ocu otkrije tajnu ljubav svoje sestre. Leukoteja je bila kažnjena užasnom kaznom...živa je zakopana...
Bog Sunca nije mogao oprostiti Klitiji njen čin i ona je jedno jutro, tugujući umrla. Bog Sunca ju je pretvorio u Suncokret, koji će svaki dan slediti Sunce, ali će noću venuti i spuštati svoju glavu prema tamnoj zemlji...