Obaveštenje!
Zbog velikog broja porudžbina za 8. mart, nismo u mogućnosti da blagovremeno ažuriramo sajt, pa se može desiti da trenutno na stanju nemamo identičan cvet, boju cveta ili posudu. Isti ćemo zameniti odgovarajućim, a da pritom ne narušimo izgled aranžmana.
Hvala na razumevanju.
Znate da je bidermajer nezaobilazni deo svakog venčanja, možda ste ga nekad i uhvatili, a da li ste znali od kada datira ovaj običaj.
Još 400. godine mlade su nosile venčiće od cveća i trava na glavama za koje se verovalo da imaju magičnu moć da oteraju zle duhove. Romanske mlade nosile su žute velove, jer se verovalo da je žuta omiljena boja boga venčanja i da će doneti sreću.
Pored venčića, mlade su nosile i nekoliko stručaka žita koje je simbolizovalo plodnost. Period od 500. do 1000. godine, pored venčića, karakteriše upotreba girlandi. Mlada je mogla da se zakiti njima, a služile su i za dekoraciju sale u kojoj je bila gozba.
Bukete najsličnije današnjim formama bidermajera nalazimo u Evropi oko 1420. godine. Verovalo se da mirišljavi buketići imaju antiseptičko i terapeutsko dejstvo i da čuvaju od kuge i ostalih bolesti. Pravljeni su uglavnom u metalnim držačima ispunjenim mahovinom, da bi se sačuvala vlaga.
Početkom 17. veka takve buketiće su nosili i muškarci i žene na venčanjima, ali samo iz estetskih razloga. Kolonisti su tu modu preneli u Ameriku, gde nošenje buketića u toku venčanja postaje popularnije nego u Evropi. U 19. veku takvi okrugli buketići postaju obeležje viktorijanskih dama koje su ih nosile na haljinama.
Tokom 16. veka mlade koje su živele u gradovima počinju da nose venčiće od svilenih traka upletenih sa žitom. Girlande od lišća i cveća su nosile u kosi. Simbolika kruga, kao znaka večne ljubavi, imala je veliki uticaj u tom periodu.
Ova moda je postala popularna i početkom 20. veka, a zadržala se do danas kao čest nostalgičan detalj sa istom simbolikom. Početak 17. veka je bilo vreme socijalnog uspona i izuzetne ekstravagancije među evropskim kraljevskim porodicama.
Mlade su bile bogato odevene i okićene zlatom, srebrom i dragim kamenjem, kitnjaste i jarkih boja, što se odražavalo i na cveće i stil buketa. Zelenilo je često bilo prekriveno zlatom ili srebrom. Međutim, na kraju 17. veka venčanje je pretvoreno u jednostavnu ceremoniju u kući. Ekstravagancija je bila potpuno ukinuta.
Oko 1756. godine počinje ideja venčanja u belom, sa svim danas poznatim pratećim detaljima i ukrasima. Pored bele, bile su popularne i plava, ljubičasta i žuta. Velove su zamenile kapice - boneti i šeširi oivičeni čipkom i ukrašeni cvećem.
Tokom ranog 19. veka, perioda velikog romantizma, venčanja u belom su se sasvim ustalila. Omiljeno cveće su bili cvetovi pomorandže, ruže, mirte. Prateći trendove viktorijanskih dama koje su nosile korsaže i na svakodnevnim haljinama, „buketi za telo" ili „buketi za rame" bili su modni detalji i na venčanicama tadašnjih mlada, napravljeni uglavnom samo od pomorandžinih cvetova ili od ruža.
Bidermajer stil venčanih buketa bio je popularan od 1850. do 1870. godine, inspirisan švajcarskim, austrijskim i nemačkim običajima. Glavno obeležje tog stila je slaganje cveća u koncentričnim krugovima odvojenih zelenilom. Često su korišćene kore limuna i pomorandže uz dodatak jasmina i nane zbog mirisa.
Tokom 1880-1890. cveće za venčane bukete je birano prema formi, određenom mirisu i boji. Najpopularnije su bile orhideje, ruže i gardenije. Karanfili su se tada smatrali egzotičnim cvećem jer su tek počeli da proizvode varijetete sa dugačkim drškama i krupnijim cvetom.
Favorit tog vremena je bio kaskadni buket od nekoliko tuceta karanfila sa plumosusom i širokim čipkanim trakama. Po prelasku u 20. vek, buketi postaju veći, bogatiji, uglavnom kompaktni i u trouglastoj formi, od sitnijeg cveća i gomilom traka koje padaju, na čijim su krajevima bili privezani cvetovi i zelenilo.
Oko 1912. buketi postaju manji, prirodniji. Široke, do članka duge haljine, šeširi sa širokim obodom i široki, trouglasti buketi u naručju bili su tipični za mlade tog vremena. Zatim dolazi vreme bogatijih buketa, sve češće kaskadnih, sa trakama na čijim krajevima su visila dva simbolična venčića. Za vreme rata, bili su popularni kompaktni buketi od sitnijeg cveća sa čipkanim obrubom.
Tokom '50-ih godina 20. veka sve popularnije postaju modernije forme i novije vrste cveća poput glamelija. Šezdesetih godina deca cveća će doneti svoj stil. Venčanja su sasvim neformalna, uglavnom na otvorenom, uz izlazak ili zalazak sunca, a mlada je najradije sama brala cveće za svoj buketić u polju.
Sedamdesetih godina kaskadne forme dobijaju na jasnoći i postaju dosta popularnije nego ranije. Za formalna venčanja karakteristični su klasičniji buketi tamnijih boja, dok su za neformalna venčanja tipični jedan cvet i vezica nearanžiranog cveća.
Venčanjem princa Čarlsa i Dajane 1981. godine, postaju popularni raskošniji, kaskadni buketi. Kao i uvek, okrugli buketi su uvek popularni, ali nešto prozračniji i slobodniji. I danas su popularne kaskadne forme, ali sa upotrebom mnogo više zelenila nego ranije i većom potrebom da buket izgleda što prirodnije.
Naravno, tu je i neizbežni okrugli buket, ali sada sasvim kompaktan. Danas, pored klasičnih bidermajera, ima mlada koje žele da imaju originalan buket pa nije čudo ako u modernom bidermajeru vidite i ljute papričice, mahovinu, pečurke, šišarke i druge detalje iz prirode.
Od boja je najpopularnija bela i šampanj (krem) uz upotrebu malo jačeg zelenila. Retko se kombinuju jake boje, a upotreba traka i tila se skoro sasvim izgubila, osim nekog detalja u bidermajeru od satena ili čipke. Vrlo je važno obratiti pažnju na stil venčanice, šminku, frizuru i druge detalje kako bi mlada imala idealan bidermajer koji će baciti u ruke druge srećnice.
Bidermajeri - Pogledajte najveći izbor bidermajera u Srbiji
Autokomanda
Vojvode Stepe 2a
065 24 91 675
Bulevar Oslobođenja
Bulevar Oslobođenja 71d
065 34 91 675
Pijaca Skadarlija
Džordža Vašingtona bb
065 24 91 677