ISTORIJA BIDERMAJERA 1

 

Bidermajer – nezaobilazan na svakom venčanju. A kako smo u toku jesenje sezone venčanja, evo šta niste znali o ovom mirisnom detalju...

 

 

Običaj nošenja venčanog buketa potiče još iz 4. veka. Tada su mlade nosile venčiće na glavama od poljskog cveća i lekovitih trava jer bi, po verovanju, time oterale zle duhove.

 

 

 

Mlade u antičkom Rimu i Grčkoj su nosile velove žute boje jer se verovalo da je žuta omiljena boja boga venčanja i da će im doneti sreću. Takodje su nosili i venčiće žita i trava oko vrata koji su simbolizovali novi život, nadu i plodnost.

 

 

Tradicionalni keltski buketi nisu bili sačenjeni od cveća, vec od brsljena, čička I mirišljavog začinskog bilja. Verovali su da upravo taj divan miris štiti mladence od zlih sila.

 

 

Ipak, postoje i drugačije tvrdnje. Smatra se da tradicija nošenja bidermajera potiče iz arapske kulture, gde su narandžini beli cvetovi opojnog mirisa bili simbol unutrašnje duhovne lepote i ljubavi, a istovremeno i žene u punoj lepoti i zrelosti.

 

 

Buketi slični onima kakvih ih danas vidjamo su se u Evropi javili u 15. veku, kada ja harala kuga. Smatralo se da mirišljavi buketi imaju lekovito i antidepresivno dejstvo i da čuvaju kako od kuge, tako i od ostalih bolesti.

 

 

 

 

Kada su se venčavali kraljica Viktorija i princ Albert, lekovite i začinske biljke u buketima su zamenili svežim cvećem, naročito nevenom, ali i mirođijom. Mirođiju su stavljali u bidermajer kako bi se nakon venčanja poslužila mladencima uz obrok kao afrodizijak.

 

 

 

U periodu kolonijalnog naseljavanja Amerike, Evropljani su trend nošenja bidermajera preneli i na drugi kontinent, gde oni postaju još popularniji.