ISTORIJA BIDERMAJERA 3

Početkom 16. veka novi tip bidermajera počinju da nose mlade u gradovima – bili su jednostavni i elegantni, u vidu venaca od traka svile ukombinovanih sa žitom. Kružan venac, kao simbol večne ljubavi, bio je veoma popularan detalj na venčanjima tada. Mlade su, takođe, nosile cveće i lišce u kosi.

Bidermajeri su uspeli toliko da se uvuku pod kožu mladama da ova moda nije prekinuta ni u 17. veku. Čak naprotiv, kako je ovaj period vezan za socijalni uspon evropskih kraljevskih porodica, buketi postaju još bujniji i bogatiji.

Barok tada dolazi do svog punog izražaja. Mlade su bile sve samo ne jednostavne i elegantne – ponosile su se svojim glomaznim venčanicama okićenim srebrom, zlatom i dragim kamenjem, pa su i bidermajeri morali biti isti – kitnjasti i šarenoliki. Ali krajem ovog stoleća, mlade se opet vraćaju mirnim i prefinjenim venčanjima u kućama. Estravagancija se smatrala razbacivanjem.

U godinama oko 1750. počinje da se ustaljuju venčanja kakva ih mi danas poznajemo – bele venčanice, bidermajeri i svi prateći ukrasi. Takođe su popularne bile i žuta, ljubičasta i plava boja. Mlade su tada ipak umesto velova nosile šeširice oivičene čipkom i ukrašeni cvećem.

Pocetkom 19. veka, vremena beskrajnog romantizma i osećajnosti, kult belih venčanica postaje svetski prihvaćen.

Mladin buket je bio sačinjen od čarobno mirisnih cvetova ruže, mirte i pomorandže.

Pojavljuje se i jedna novina u ovom periodu – ,,buketi za rame”

Sredinom 19. veka, bidermajeri dobijaju novu formu – cvetovi ruže ,mirte i pomorandže slagani su u koncentrične krugove. Između njih je stavljano razno zelenilo, pa čak i mirišljave i esecijalne biljke poput jasmina i nane.