Tokom 16. veka mlade koje su živele u gradovima počinju da nose venčiće od svilenih traka upletenih sa žitom.

Simbolika kruga, kao znaka večne ljubavi, imala je veliki uticaj u tom periodu.

Ova moda je postala popularna i početkom 20. veka, a zadržala se do danas kao čest nostalgičan detalj sa istom simbolikom. Početak 17. veka je bilo vreme socijalnog uspona i izuzetne ekstravagancije među evropskim kraljevskim porodicama.

Mlade su bile bogato odevene i okićene zlatom, srebrom i dragim kamenjem, kitnjaste i jarkih boja, što se odražavalo i na cveće i stil buketa. Zelenilo je često bilo prekriveno zlatom ili srebrom.

Međutim, na kraju 17. veka venčanje je pretvoreno u jednostavnu ceremoniju u kući. Ekstravagancija je bila potpuno ukinuta.

Buketi za telo

Oko 1756. godine počinje ideja venčanja u belom, sa svim danas poznatim pratećim detaljima i ukrasima.

Pored bele, bile su popularne i plava, ljubičasta i žuta. Velove su zamenile kapice – boneti i šeširi oivičeni čipkom i ukrašeni cvećem.

Tokom ranog 19. veka, perioda velikog romantizma, venčanja u belom su se sasvim ustalila. Omiljeno cveće su bili cvetovi pomorandže i ruže.

Prateći trendove viktorijanskih dama koje su nosile korsaže i na svakodnevnim haljinama, „buketi za telo" ili „buketi za rame" bili su modni detalji i na venčanicama tadašnjih mlada, napravljeni uglavnom samo od pomorandžinih cvetova ili od ruža.